петак, 14. април 2017.

Krilca

Poceli smo pripremu i prodaju pilecih krilaca.
Za sada imamo jednu vrstu. Blago zacinjenu i pohovanu. U skorijem periodu cemo poceti pripremu krilaca u medu i ljutih krilaca.
Sluzimo ih sa dva sosa , salatom i pomfritom

субота, 03. децембар 2016.

Пасуљ

Пасуљ,једногодишња је биљка из породице бобова (Fabaceae, махунарке). Пореклом је из Јужне Америке, а у Европи се први пут спомиње 1542. Пасуљ спада у поврће високе биолошке вредности.

Пасуљ има изузетну калоричну вредност (100 грама пасуља има 143 килокалорија) али и све друге неопходне биолошке материје: протеине (26%), угљене хидрате (52%), масти (2,1%), затим све есенцијалне аминокиселине, лецитин, калијум, калцијум, фосфор, гвожђе. Љуска пасуља је богата пектином и другим тешко пробављивим садржајима те се не препоручује особама са желудачним, цревним и другим сметњама.

Пасуљ, а нарочито његове махуне имају и лековита својства. Махуне без семена су опробано средство за смањивање шећера у крви, а добре су и против упале бубрега и мокраћног мехура. Стабло, лист и цвет су поуздан диуретик. Захваљујући комбинацији влакана и фолне киселине штити од можданог удара и болести срца и дебелог црева.

недеља, 27. новембар 2016.

Капар

Капар (Цаппарис спиноса), пикантан додатак медитеранским јелима, супама, сосовима и укисељеном поврћу, није баш често виђен на нашој трпези.

Један од разлога је непознавање ове биљке, карактеристичне за поднебље Јужне Европе и целог Средоземља, а други што му је цена за потрошача просечне куповне моћи висока.

Цену одређује начин и време бербе, које је мало компликовано.

Заправо, плодови капра треба да буду затворени, маслинасте до плаво-зелене боје и што мањи.

Тада су најбољег укуса, тврде његови познаваоци, али се јако тешко беру.
Капар се бере ручно у рано пролеће док су тек затворени пупољци, иако тако сирови нису јестиви.

Тек након једнодневног сушења и потапања у морску воду, слани раствор, сирће или уље, могу да се спремају. Управо на тај начин ствара се киселина каприн и сенфолгликозид, који им даје пикантан укус.

Капар је савршен зачин у многим јелима, али и за подстицање апетита и доброг варења. Заговорници народне медицине тврде и да је добар антиреуматик, диуретик, тоник, антидијабетик. Делотворан је и у лечењу артериосклерозе, а ефикасан је и као антиоксиданс.

Капар садржи протеине, масти, угљене хидрате, натријум и друге бројне минерале. Ова деликатесна биљка била је позната још у античко доба.
Нјегове бобице коришћене су да би дале посебан укус и арому одређеном јелу, а користили су га и као моћан афродизијак.

У медитеранској кухињи капар је присутан и у најједноставнијим јелима, као основни зачин, али и оним која садрже бројне друге састојке.

Ставља се у салате и сосове. Исецкан и помешан са першуном бифтеку даје посебан укус. Идеалан је и као додатак другим јелима од меса, рибе, тестенинама, пицама. Уосталом, стари Римљани су за ову биљку говорили: “Медитеран почиње тамо где самоникло расте капар!”
Занимљиво је да се нежни бело-љубичасти цветови отварају само једном, и то накратко између јутра и поднева, мамећи инсекте својим примамљивим мирисом.

После се затварају и на врелини брзо суше, формирајући плодове налик пупољцима, спремним за брање. Капар даје најбоље и најукусније плодове када расте међу камењем.

Узгајан на обичнијој земљи укус му није тако пикантан и квалитетан.

Код нас можете пробати нека јела које имају капар

Пасту Путанеска и Сицилијана
као и салату са туном.

недеља, 28. август 2016.

Grašak

Sveži plodovi sadrže zavidne količine vitamina C i E, koji se sušenjem gube, ali zato osušeni sadrže obilje vitamina B1, B2 i B3, vrlo važnih za metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti

U grašku dominiraju ugljeni hidrati i vlakna oblika galaktana, glukuronske kiseline, fruktoze, glukoze, kao i drugih jedinjenja.

Poseduje visok sadržaj proteina zahvaljujući kvržicama u korenu, u kojima se nalazi određena vrsta bakterija azotofiksatora (Bacteria radicicola) koje vežu azot iz vazduha i pretvara ga u korisne aminokiseline, a dalje u proteine. Poseduje još i masti i lecitin, sastojke važne za dobro funkcionisanje nervnog sistema.

Sveži plod sadrži zavidne količine vitamina C i E, dok se sušenjem gube i ostaju u tragovima. Sa druge strane, osušeni plodovi sadrže obilje vitamina B1, poznatog kao tiamin, kao i B2, odnosno riboflavin i B3-niacin.
Ovi vitamini značajni su jer učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti. Očuvanju zdravlja pomaže i obilje vitamina, minerala, vlakana i drugih korisnih sastojaka. Kao izvrstan izvor vitamina K pomaže zdravlju kostiju i kardiovaskularnog sistema.

Ovaj vitamin aktivira osteokalcin koji pomaže ugradnji kalcijuma u kosti, a istovremeno održava normalnu gustinu krvi.

Kao izvor folne kiseline i vitamina B6 sprečava nakupljanje homocisteina, sastojka, koji narušava vezivanje kolagena u kostima, što može uzrokovati osteoporozu i aterosklerozu. Grašak poseduje i sastojke koji pomažu u prevenciji nastanka karcinoma, gde posebno mesto zauzima vitamin C kao antioksidans. On štiti DNA od oštećenja, pomaže organizmu da se oslobodi od toksičnih sastojaka dospelih iz životne sredine, pojačava imunološke funkcije i inhibira, odnosno koči stvaranje kancerogenih materija u organizmu, kao što su, na primer, nitrozamini koji se stvaraju u dimu cigareta ili roštilja.

U grašku je prisutan i betakarotin, odnosno vitamin A, koji pomaže u sprečavanju raznih oblika karcinoma, ali i nastanka srčanih oboljenja. Ova namirnica je dobar izvor i gvožđa, minerala neophodnog za izgradnju krvnih ćelija.

субота, 27. август 2016.

Luk

Luk je član porodice alliuma i bogat je jedinjenjima koja sadrže sumpor i koja su odgovorna za njegov opor miris, a veoma su dobra i za očuvanje zdravlja. Od crnog luka imamo mnogo koristi, a to ćete videti u sledećih 5 stavki.

1) DOBAR JE ZA KARDIOVASKULARNI SISTEM

Sulforna jedinjenja sprečavaju zgrušavanje i stvaranje grumenova trombocita. Ova sulforna jedinjenja, pored toga, snižavaju nivo holesterola i triglicerida u krvi i poboljšavaju funkcionisanje ćelijske membrane crvenih krvnih zrnaca. Crni luk može sprečiti i neke bolesti srca.

2) DOBAR JE ZA KOSTI I VEZIVNO TKIVO

Studije su pokazale da crni luk može pomoći u povećanju gustine kostiju i može biti od koristi ženama u menopauzi koje gube gustinu kostiju. Žene koje su prošle kroz menopauzu svakodnevnim jedenjem crnog luka smanjiće rizik od lomljenja kuka. Samo svakodnevnim jedenjem crnog luka ojačaćete kosti.

Zato ga obavezno ubacite u ishranu i jedite dosta luka. Visok sadržaj sumpora u luku dobar je i za vezno tkivo, jer je mnogim komponentama veznog tkiva potreban sumpor kako bi se formirale.

3) DOBAR JE PROTIV ZAPALJENJA

Crni luk je dobar u borbi protiv zapaljenja. Antioksidanti koji se nalaze u njemu bore se protiv zapaljenja sprečavajući oksidaciju masnih kiselina u vašem telu. Kada imate niži nivo oksidisanih masnih kiselina, telo proizvodi manje molekula koji su odgovorni za zapaljenja.

4) ŠTITI OD RAKA

Dokazano je da crni luk snižava rizik od oboljevanja od nekih vrsta raka, čak i kada se konzumira
umereno. Luk smanjuje rizik od raka debeleog creva i raka jajnika. Jedite više crnog luka ako hoćete da se zaštitite, nemojte ga izbegavati. U svako jelo u koje možete stavite bar jedan luk.

5) DRUGE KORISTI OD LUKA

Luk ima potencijal da poboljša balans šećera u krvi i da spreči bakterijske infekcije. Pored sumpornih
sastojaka, i flavonoid kvercetin koji se nalazi u crnom liku ima antibakterijska svojstva. Luk koji dugo stoji iseckan ili se izlaže visokoj temperaturi duže od 10 minuta gubi svoja lekovita dejstva.

четвртак, 18. август 2016.

Plavi patlidžan

Patlidžan kao lek za mnoge bolesti
Osim bogatog vitaminsko-mineralnog sastava, ovo povrće ima antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva

 

Patlidžan je poreklom iz Indije i Šri Lanke, gde se uzgajao još pre 3000 godina. Za njegova lekovita svojsva se zna još od davnina, pa ni ne čudi što spada u red najzdravijih namirnica. Evo i zašto.

Kora patlidžana u narodnoj medicini se uzima kao čaj ili kao tinktura. Najčešće se pripremaju od sveže kore, premda se može koristiti i osušena kora.

Meso patlidžana se uglavnom koristi kao lekovita hrana, a može da se primenjuje i kao obloga.

Listovi patlidžana se najčešće koriste kao obloga koji hladi i ublažava upale, a u narodnoj medicini mnogih istočnih zemalja od osušenih listova patlidžana se priprema čaj.

U narodnoj medicini koren se koristio za lečenje astme, a listovi za unutarašnja krvarenja, ali zbog mogućnosti trovanja to se više ne praktikuje u lečenju.

Međutim, i u moderno doba, kada se o korisnom delovanju biljaka prosuđuje na temelju istraživanja i analize njihovog sastava, patlidžan je potvrđen kao vrlo zdravo i lekovito povrće.

Bogat je kalijumom, koji u saradnji sa natrijumom reguliše nivo vode u telu i normalizuje rad srca. Sadrži i manje količine magnezijuma, mangana i bakra.

Od vitamina, najzastupljeniji su vitamini B, ponajviše B1, B3, B6 i folati. No, ono što patlidžan čini visokovrednom namirnicom nije njegov vitaminsko-mineralni sadržaj, već fitonutrijenti koji poseduju antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva.


Kada govorimo jezikom nutricionista, jednostavno moramo da napomenemo fitohemijski sastav svake namirnice, jer upravo oni imaju odlučujuću ulogu u prevenciji mnogih oboljenja. Sa velikim udelom dijetalnih vlakana povoljno deluje na zdravlje creva, kao i regulisanje holesterola i šećera u krvi.

Istraživanja su pokazala da patlidžan sadrži bioflavonoide koji, osim što poboljšavaju delovanje vitamina C, djeluju kao snažni antioksidansi, te štite ćelije od oštećenja i nastajanja raka.

Dalja istraživanja su pokazala da antocijan, kojeg ima najviše u kori ploda patlidžana, sprečava nastanak raka želuca.

U kori patlidžana nalazi se i nasunin koji, kako su potvrdila istraživanja, pomaže u borbi protiv holesterola. Naime, nasunin je veoma dobar antioksidant koji sprečava oksidacijske degeneracije lipida, čime sprečava i nastajanje holesterola.

Gorka jedinjenja u patlidžanu pospešuju probavu i ublažavaju grčeve želuca i creva, zbog čega je patlidžan kao hrana dobar za osobe koje pate od želudačanih i crevnih tegoba, a zbog male kalorične vrednosti, patlidžan je idealna hrana za gojazne osobe, kao i dijabetičare.

недеља, 24. јул 2016.

Krastavci

Krastavci su jedna od najboljih namirnica za opšte zdravlje i obično se o njima priča kao o super hrani.

Krastavac je pun vitamina i minerala i spada u grupu onih namirnica koej nazivamo "super hranom"


1) KRASTAVAC HIDRIRA

Ako ne pijete dovoljno vode, jedite krastavce, jer 90 odsto njihovog sastava čini voda.

2) KRASTAVAC OLAKŠAVA GORUŠICU

Krastavac će vam ublažiti gorušicu, a ako ste izgoreli na suncu, stavite ga na bolna mesta.

3) KRASTAVAC ELIMINIŠE TOKSINE

Voda koja se nalazi u krastavcu dobro pročišćava organizam i izbacuje otpadne proizvode iz njega. Ako ga redovno jedete, krastavac može da rastvori kamen u buregu.

4) KRASTAVAC JE PUN VITAMINA

Krastavac sadrži mnogo vitamina koji su telu potrebni svakodnevno. A, B i C, koji poboljšavaju imuni sistem i održavaju energiju. Pomešajte krastavac sa spanaćem i šargarepom kako bi efekat bio još bolji. Ne zaboravite da je krastavac još zdraviji neoljušten – njegova kora sadrži velike količine vitamina C.

5) KRASTAVAC KOŽI OBEZBEĐUJE NEOPHODNE MINERALE

Krastavac je bogat kalijumom, magnezijumom i silicijumom. Zato spa centri obavezno imaju u ponudi tretmane sa krastavcem.

6) POMAŽE KOD VARENJA I MRŠAVLJENJA

Zbog toga što je pun vode i niskokaloričan, krastavac je savršen za one koji hoće da smršaju. Koristite ga u supama i salatama. Ako ne volite krastavac, pomešajte ga sa jogurtom i sigurno će biti podnošljiv. Žvakanje krastavca jača vaše vilice, a vlakna potpomažu varenje. Krastavac može da reši i probleme sa zatvorom.

Kolutić hladnog krastavca na podbulim očima zaista pomaže da se uklone podočnjaci i nadustost

7) OPORAVLJA OČI

Komadić hladnog krastavca na podbulim očima  zaista pomaže da se uklone podočnjaci i nadutost, jer dobro deluje protiva zapaljenja.


8) BORI SE PROTIV RAKA

Krastavac sadrži sekoizolaricirezinol, laricirezinol i pinorezinol. Ova tri lignana smanjuju rizik od nekih vrsta raka, uključujući rak materice, dojke, prostate i jajnika.


9) DOBAR JE ZA DIJABETES, SMANJUJE HOLESTEROL I KONTROLIŠE KRVNI PRITISAK

Sok od krastavca sadrži hormon koji je potreban ćelijama pankreasa da bi proizvele insulin. Istraživanja su pokazala da jedinjenje zvano sterol može da smanji nivo holesterola. Krastavac sadrži velike količine vlakana, kalijuma i magnezijuma. Ove hranljive materija dobro regulišu krvni pritisak. Zbog toga je krastavac dobar i kod regulisanja niskog i kod regulisanja visokog krvnog pritiska.

10) KRASTAVAC UGLAĐUJE KOSU I NOKTE

Čudesni mineral silicijum-dioksid koji se nalazi u krastavcu čini vašu kosu i nokte sjajnijim i jačim. Sumpor i silicijum-dioksid iz krastavca pomažu pri stimulisanju rasta kose