Paprika

Paprika: Moćan borac protiv bolesti

Parika predstavlja i savršeni afrodizijak, jer budi raspoloženje i strast, delotvorna je u sprečavanju ćelavosti i utiče na veću na elastičnost i propustljivost kapilara. S obzirom na to da je paprika najdelotvornija u svežem stanju, treba je jesti što više kao salatu. Salata je najdelotvornija kada se paprika iseče na kolutove i začini morskom solju, maslinovim uljem i jabukovim sirćetom. Ovako spremljena sprečava paradontozu, nazeb, a poboljšava i vid.Crvena, žuta, zelena, babura, kratka mesnata paprika, ili mala prgava papričica, sastavni su deo svake kuhinje, a po očuvanosti korisnih sastojaka najbolja je sveža.
Sirova paprika, kao i spremljena u jelima, pomaže u lečenju mnogih bolesti i tegoba.
Njeni sastojci na ljudski organizam deluju kao antidepresiv, antiseptik, diuretik i moćan afrodizijak. Lista bolesti na koje deluje poduža je. Paprika pomaže u uklanjanju i lečenju avitaminoza, alergije, anemije, astme, ateroskleroze, angine pektoris, infarkta, astme, hipertenzije, dijabetesa, katarakte, kašlja, impotencije, opadanja kose, osteoporoze, otežanog mokrenja, reumatizma, starosnog slepila, hemoroida... Ovo izuzetno zdravo povrće nema veliku energetsku vrednost, pa je pogodna za dijetalnu ishranu. I paprike i papričice bogate su mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Konzerviranjem se hranljiva vrednost bitno ne menja, a količina vitamina C kojeg ima u zavidnoj meri ostaje gotovo ista kao u svežoj paprici ili papričici. Dokazano je da paprika ima čak četiri do pet puta više ovog vitamina nego limun i pomorandža. Zbog tako velikih količina preporučuje se kao obavezan dodatak ishrani za jačanje imuniteta. U paprikama ma koje vrste i veličine nalaze se i značajne količine vitamina B, među kojima se posebno ističu vitamini B1 i B2. Sadrži i vitamin E kojem se pripisuju antikancerogena svojstva, vitamin A, pantotensku kiselinu, a od minerala ima najviše kalijuma, fosfora i gvožđa.
Količina vode koju poseduje približno je oko 89 odsto, dok količina eteričnih ulja u semenu zavisi od količine prisutnog alkaloida kapsaicina. Kapsaicin je specifična materija koja daje ljutinu plodu. Zavisno od toga koliko ga ima, paprike se dele na slatke i ljute sorte. U svakom slučaju, za kapsaicin se odavno zna da ima lekovitu moć jer predstavlja savršeni antiseptik. U organima za varenje sprečava razvoj bakterija truljenja i poboljšava varenje hrane draženjem sluzokože creva.Povećava i nivo histamina, koji predstavlja glavni odbrambeni sistem ljudskog organizma na reumatska oboljenja. Veruje se i da je paprika, a posebno ljuta papričica, savršeni afrodizijak, jer budi raspoloženje i strast kod ljudi. Verovanje se temelji na uticaju paprike na pojačan rad krvotoka. Osim afrodizijačkog dejstva, ovoj drevnoj lekovitoj povrćki pripisuju i da ima stimulativnu moć na kožu glave. Tačnije, tvrdi se da sprečava pojavu ćelavosti, o čemu svedoče Kalabrezi koji je jedu u ogromnim količinama. U Italiji je paprika, inače, obožavano povrće. Španci je takođe obožavaju i imaju svoj Institut za papriku, dok u francuskoj postoji Škola za papriku. Španci su uostalom na evropski kontinent papriku i doneli iz Južne Amerike, još u 15. veku. Odatle se proširila svuda, a pravi procvat doživela je u Mađarskoj. Kod nas je takođe omiljena, a najpoznatija je leskovačka paprika. HABANERO I ČILI PAPRIČICE Američki hemičar Vilbur Skovil je još 1912. godine otkrio da se razlaganjem ekstrakta paprike u vodi može meriti njena ljutina. Na skali ljutine koja nosi njegovo ime, neprikosnoveno prvo mesto drži meksička habanero paprika. U stopu je prati skoč bone (Scoch Bonnet), zatim slede jamajka hot i razne druge vrste, dok je bez ljutine, na poslednjem mestu, slatka babura. Kapsaicin koji se nalazi u čili papričicama, može da se koristi kao analgetik za smanjenje bola posle hirurške intervencije, tvrde danski istraživači. Utrnulost koju izaziva kapsaicin, sprečava prenošenje bola do moždanih centara koji ga registruju, tako da pacijent biva pošteđen ovog neprijatnog osećaja, otkrili su istraživači. U prilog ovoj tvrdnji, navodi se primer pacijenata koji su operisali slepo crevo a zatim primili kapsaicin. Oni su, u odnosu na pacijente koji ga nisu primili, osećali znatno manju bol posle operacije. Međutim, ne treba se u kućnim uslovima lečiti papričicama, da ne bi došlo do infekcije.