недеља, 28. август 2016.

Grašak

Sveži plodovi sadrže zavidne količine vitamina C i E, koji se sušenjem gube, ali zato osušeni sadrže obilje vitamina B1, B2 i B3, vrlo važnih za metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti

U grašku dominiraju ugljeni hidrati i vlakna oblika galaktana, glukuronske kiseline, fruktoze, glukoze, kao i drugih jedinjenja.

Poseduje visok sadržaj proteina zahvaljujući kvržicama u korenu, u kojima se nalazi određena vrsta bakterija azotofiksatora (Bacteria radicicola) koje vežu azot iz vazduha i pretvara ga u korisne aminokiseline, a dalje u proteine. Poseduje još i masti i lecitin, sastojke važne za dobro funkcionisanje nervnog sistema.

Sveži plod sadrži zavidne količine vitamina C i E, dok se sušenjem gube i ostaju u tragovima. Sa druge strane, osušeni plodovi sadrže obilje vitamina B1, poznatog kao tiamin, kao i B2, odnosno riboflavin i B3-niacin.
Ovi vitamini značajni su jer učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti. Očuvanju zdravlja pomaže i obilje vitamina, minerala, vlakana i drugih korisnih sastojaka. Kao izvrstan izvor vitamina K pomaže zdravlju kostiju i kardiovaskularnog sistema.

Ovaj vitamin aktivira osteokalcin koji pomaže ugradnji kalcijuma u kosti, a istovremeno održava normalnu gustinu krvi.

Kao izvor folne kiseline i vitamina B6 sprečava nakupljanje homocisteina, sastojka, koji narušava vezivanje kolagena u kostima, što može uzrokovati osteoporozu i aterosklerozu. Grašak poseduje i sastojke koji pomažu u prevenciji nastanka karcinoma, gde posebno mesto zauzima vitamin C kao antioksidans. On štiti DNA od oštećenja, pomaže organizmu da se oslobodi od toksičnih sastojaka dospelih iz životne sredine, pojačava imunološke funkcije i inhibira, odnosno koči stvaranje kancerogenih materija u organizmu, kao što su, na primer, nitrozamini koji se stvaraju u dimu cigareta ili roštilja.

U grašku je prisutan i betakarotin, odnosno vitamin A, koji pomaže u sprečavanju raznih oblika karcinoma, ali i nastanka srčanih oboljenja. Ova namirnica je dobar izvor i gvožđa, minerala neophodnog za izgradnju krvnih ćelija.

субота, 27. август 2016.

Luk

Luk je član porodice alliuma i bogat je jedinjenjima koja sadrže sumpor i koja su odgovorna za njegov opor miris, a veoma su dobra i za očuvanje zdravlja. Od crnog luka imamo mnogo koristi, a to ćete videti u sledećih 5 stavki.

1) DOBAR JE ZA KARDIOVASKULARNI SISTEM

Sulforna jedinjenja sprečavaju zgrušavanje i stvaranje grumenova trombocita. Ova sulforna jedinjenja, pored toga, snižavaju nivo holesterola i triglicerida u krvi i poboljšavaju funkcionisanje ćelijske membrane crvenih krvnih zrnaca. Crni luk može sprečiti i neke bolesti srca.

2) DOBAR JE ZA KOSTI I VEZIVNO TKIVO

Studije su pokazale da crni luk može pomoći u povećanju gustine kostiju i može biti od koristi ženama u menopauzi koje gube gustinu kostiju. Žene koje su prošle kroz menopauzu svakodnevnim jedenjem crnog luka smanjiće rizik od lomljenja kuka. Samo svakodnevnim jedenjem crnog luka ojačaćete kosti.

Zato ga obavezno ubacite u ishranu i jedite dosta luka. Visok sadržaj sumpora u luku dobar je i za vezno tkivo, jer je mnogim komponentama veznog tkiva potreban sumpor kako bi se formirale.

3) DOBAR JE PROTIV ZAPALJENJA

Crni luk je dobar u borbi protiv zapaljenja. Antioksidanti koji se nalaze u njemu bore se protiv zapaljenja sprečavajući oksidaciju masnih kiselina u vašem telu. Kada imate niži nivo oksidisanih masnih kiselina, telo proizvodi manje molekula koji su odgovorni za zapaljenja.

4) ŠTITI OD RAKA

Dokazano je da crni luk snižava rizik od oboljevanja od nekih vrsta raka, čak i kada se konzumira
umereno. Luk smanjuje rizik od raka debeleog creva i raka jajnika. Jedite više crnog luka ako hoćete da se zaštitite, nemojte ga izbegavati. U svako jelo u koje možete stavite bar jedan luk.

5) DRUGE KORISTI OD LUKA

Luk ima potencijal da poboljša balans šećera u krvi i da spreči bakterijske infekcije. Pored sumpornih
sastojaka, i flavonoid kvercetin koji se nalazi u crnom liku ima antibakterijska svojstva. Luk koji dugo stoji iseckan ili se izlaže visokoj temperaturi duže od 10 minuta gubi svoja lekovita dejstva.

четвртак, 18. август 2016.

Plavi patlidžan

Patlidžan kao lek za mnoge bolesti
Osim bogatog vitaminsko-mineralnog sastava, ovo povrće ima antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva

 

Patlidžan je poreklom iz Indije i Šri Lanke, gde se uzgajao još pre 3000 godina. Za njegova lekovita svojsva se zna još od davnina, pa ni ne čudi što spada u red najzdravijih namirnica. Evo i zašto.

Kora patlidžana u narodnoj medicini se uzima kao čaj ili kao tinktura. Najčešće se pripremaju od sveže kore, premda se može koristiti i osušena kora.

Meso patlidžana se uglavnom koristi kao lekovita hrana, a može da se primenjuje i kao obloga.

Listovi patlidžana se najčešće koriste kao obloga koji hladi i ublažava upale, a u narodnoj medicini mnogih istočnih zemalja od osušenih listova patlidžana se priprema čaj.

U narodnoj medicini koren se koristio za lečenje astme, a listovi za unutarašnja krvarenja, ali zbog mogućnosti trovanja to se više ne praktikuje u lečenju.

Međutim, i u moderno doba, kada se o korisnom delovanju biljaka prosuđuje na temelju istraživanja i analize njihovog sastava, patlidžan je potvrđen kao vrlo zdravo i lekovito povrće.

Bogat je kalijumom, koji u saradnji sa natrijumom reguliše nivo vode u telu i normalizuje rad srca. Sadrži i manje količine magnezijuma, mangana i bakra.

Od vitamina, najzastupljeniji su vitamini B, ponajviše B1, B3, B6 i folati. No, ono što patlidžan čini visokovrednom namirnicom nije njegov vitaminsko-mineralni sadržaj, već fitonutrijenti koji poseduju antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva.


Kada govorimo jezikom nutricionista, jednostavno moramo da napomenemo fitohemijski sastav svake namirnice, jer upravo oni imaju odlučujuću ulogu u prevenciji mnogih oboljenja. Sa velikim udelom dijetalnih vlakana povoljno deluje na zdravlje creva, kao i regulisanje holesterola i šećera u krvi.

Istraživanja su pokazala da patlidžan sadrži bioflavonoide koji, osim što poboljšavaju delovanje vitamina C, djeluju kao snažni antioksidansi, te štite ćelije od oštećenja i nastajanja raka.

Dalja istraživanja su pokazala da antocijan, kojeg ima najviše u kori ploda patlidžana, sprečava nastanak raka želuca.

U kori patlidžana nalazi se i nasunin koji, kako su potvrdila istraživanja, pomaže u borbi protiv holesterola. Naime, nasunin je veoma dobar antioksidant koji sprečava oksidacijske degeneracije lipida, čime sprečava i nastajanje holesterola.

Gorka jedinjenja u patlidžanu pospešuju probavu i ublažavaju grčeve želuca i creva, zbog čega je patlidžan kao hrana dobar za osobe koje pate od želudačanih i crevnih tegoba, a zbog male kalorične vrednosti, patlidžan je idealna hrana za gojazne osobe, kao i dijabetičare.